I ove godine članak započinjemo istim stihovima. Naime, pjesmu Zagorje moje koju je lani za Zbor malih pjesnika napisala, a potom i recitirala Manuela Bezak (tada učenica 8. razreda) ove su godine pod vodstvom profesora glazbene kulture Darija Šeremeta otpjevale učenice naše Škole Elena Matejaš (7. r) i Monika Pakšec (6. r)

Susedi i Vu Zagorju naslovi su pjesama koje su napisali i recitirali Lara Plancutić (učenica 6. r) te Mateo Kuharić (sada srednjoškolac, u trenutku pisanja naš osmaš). Njihova voditeljica Snježana Radišković primila je nagradu za najbolju voditeljicu.

Čestitamo učenicima i voditeljima!

Pjesme Zagorje moje, Vu Zagorju i Susedi možete pročitati u nastavku, a fotografije s manifestacije pogledajte u fotogaleriji.

Susedi

Susedi moji

cieli dan mučiju

i grunt glediju.

Glediju cestu,

pak male sim,

pak tam.

Suseda grde gledi,

a sused same muči.

Negda uopće ne zideju van,

kak da ih je nekaj sram.

A to mene h glavu nejde

kak sused k susedu

male ne prejde.

Lara Plancutić

Vu Zagorju

Bregi zeleni, orehi potreni

za gibanicu su spremni.

Vriedni ljudeki drva pospravljaju,

za hudu zimu se pripravljaju

i drvarnice dopunjavaju.

Po bregi i doli traktori se voziju.

Jedni kuruzu sijeju,

a oni male kesni tek orjeju.

Ja sam vu Zagorju odrasel

i svoje djetinjstvo prerasel.

Mateo Kuharić

Zagorje moje

Tu sounce furt blješči

i tiči popevaju.

Tu rouže najlepše dišiju,

a ljudi liepe spiju.

Tu Zagorje moje spi

dok ga nešči ne zbudi.

Bregi zlatni i kljetice

drage tu već douge stojiju.

Mužika vu nji je stara i fešta

naviek prava.

Tu Zagorje moje spi

dok ga nešči ne zbudi.

Tu saka dobra i poštena hiža

svojuga ima križa

i pod krovem uspomenu staru

bar na jednu Baru.

Tu Zagorje moje spi

dok ga nešči ne zbudi.

Manuela Bezak